Par saveta o meditaciji

Pogledajte ovu divnu ženu. To smireno lice, taj duh svežine i osećaj slobode. Te raširene ruke koje u sebe primaju energiju za početak novog dana, za mogućnost da se desi nešto novo, lepo, ispunjavajuće. Kada celu ovu sliku i njeno tumačenje uzemete u obzir možete izvesti samo jedan zaključak - bolna menstruacija. Meditirajte tako i bićete budista koliko i Kijanu Rivs.

Šta je zapravo meditacija?
Budući da sam već apsolvirao u prethodnim izlaganjima budističko viđenje života i patnje (dukha), u skladu sa tim, meditacija se najkraće može opisati kao vežba odricanja od želje.
Jedan od dva najčešća oblika meditacije u budista je Vipassana (meditacija na dah).
U njoj telo mora biti u položaju u kome je opušteno, al ne može da zadrema (najčešće ispravljena kičma), ali ni sam položaj nije toliko bitan. Ako neko baš želi da nauči tradicionalne položaje pokazaću mu uživo.
Cilj meditacije je sklanjanje pažnje sa svih okolnih i unutrašnjih stimulusa i potpuna koncentracija na sopstveni dah. Iako zvuči jednostavno, u praksi je jako teško. Zatvorene oči mogu pomoći da se uklone vizuelni stimulusu, slušanje "zvuka tišine" (fiziološki šum koji stalno čujemo u ušima kada se koncentrišemo, samo ne obraćamo pažnju na njega osim ako nismo na nekom ekstremno tihom mestu) možemo se skloniti od zvučnih stimulusa, ali onda nastaje prva velika borba: kako se osloboditi osećaja na telu (svrab, trnjenje, neudobost)?

Recept za ovo je upornost: sedeti nepomično, i ne reagovati koliko god nas nešto svrbelo ili žuljalo, šta god da je nestaće za minut dva, samo treba da budemo uporni.

Sada dolazi i najveći poslednji izazov: misli koje nam se vrzmaju po glavi. Tu svako ima svoj individualni lek, mada najbolje je pustiti ih da slobodno lete, ali ne vezivati se i ne prorađivati ni jednu od njih, pustiti ih da se same množe i anihiliraju, bez neke zainteresovanosti za njih.

Kada sve to prođe (za šta je, ako ste uvežbani potrebno oko 20 min), možete početi da koncentrišete svu pažnju na dah. Pažnja će naravno lutati, dah nije najzanimljivija stvar kojom se možemo baviti u životu. No to nije strašno, kada odluta, samo je treba vratiti, i ona će tu ostajati sve duže i duže. Koncentrišite se tako jedno 20 min i to je to.40 min dnevno i više nego dovoljno za iskusne budiste, vi možete početi sa 15.

Kada sam sve ovo lepo opisao da kažem nešto o smislu svega toga.
Meditacijom se čovek uči da ne bude vezan. Naime ulaganjem sve svoje koncentracije na dosadni dah on se odriče želje za nečim drugim. Priznaćete da niko neće umreti ako 15 min dnevno odvoji svoje misli od želje(ne želi ništa, ne misli ništa, ne misli da će nešto ispustiti), ali ako pokušate videćete da je đavolji teško. Ono što ljudi prvo shvate kada počnu sa meditacijom je da ne mogu ni par minuta svog života da se uzdrže a da ne zavise od nečeg (misli, svraba, nečeg slatkog).
Ono što se postiže meditacijom kod običnih ljudi, koji nemaju pretenziju da odmah uskoče u nirvanu je mir kao posledica nezavisnosti i shvatanja dovoljnosti.
Čovek će se ponašati kao da mu je egzistencijalno stalo i da se počeše negde gde ne može da dohvati, a da ne govorim o nekim ozbiljnijim problemima. Meditacija na jednom nesvesnom, skoro fiziološkom nivou povećava tu na neki nači hrabrost i mogućnost suočavanja sa nečim što možda ne može biti odmah ili uopšte ispunjeno. Ne govorim da će vas meditacija potpuno osloboditi želje i patnje, ona na to i ne pretenduje, samo će pomoći u suočavanju sa njima.
Za razliku od životinja čovek ne mora da robuje tome da odmah sere kad oseti napetost u stomaku i odmah jede kad oseti krčanje creva (mada se većina ipak tako ponaša), no većina nije moja publika. MEDITIRAJTE...