Spev o praznini

Dakle, Lotus Sutra. Mahajana budistički spev o praznini, zajednički svim mahajanskim školama (između ostalih Ničiren i Zen, odn Chan), u ovom izdanju na japanskom.

Pa ako nekog interesuje ili želi da se podseti zvuka praznine, izvolte:

Formulacija keca na damu rečima

Ah druže nutt, već desetak dana mi pada na pamet da objavim ovo, ali nikako da nađem vremena i referentni kontekst, kad eto pitanja tvoga koje se apsolutno uklapa u dotični dokument. Pravi sinhronicitet. Jedan divan intervju već daleko ishvaljenog Ađan Brama dok bejaše u gostima jednom zen hramu u Nemačkoj i jedna mudra istina zadobijena od Ađan Čaa prilikom njihovog poslednjeg susreta. Ne obraćajte pažnju na traljave specijalne efekte monaha koji još nisu dodirnuli nirvanu, pa su da razbiju dosadu čeprkali po Adobe Premieru i snimali intervjue. Moje obrazloženje toga u mom koherentnom sistemu napisaću drugom prilikom, da ne bih kontaminirao tuđa eventulana tumačenja, koja ne mogu biti ništa manje ili više istinita od mog. To je individualna stvar. Eto, jedan od mogućih odgovora se spremaše i pre postavljenog pitanja.

Dakle, u noćnim naletima svega i svačega što noću naleće, palo mi je na pamet da bi možda trebalo da malo bolje definišemo zašto je antikrug, i kako je to neokulturan. Recimo par odrednica, teorijske prirode, malo odstupanje od fotografije i tako toga i neka malo ozbiljnija priča. Drug Severac je standardno dobar u svojim budističkim izlaganjima... ali fali tu neka koherentnost, neki cilj, neka potpora, nešto... i tako, pade mi na pamet da bi valjalo napraviti i opštu teoremu o svemu, koja bi se bavila svime, primenjivala na sve, i bila sama sebi dovoljna. Hajde da... formulišemo Boga rečima!

Prava i Pravda ili Zasto je demokratija sranje

A na tv-u omatoreli Bili Idol peva i rastura, bola ga uvo, radi svoju stvar. U tome je i fora, raditi svoju stvar. Bez pardona.
Pitanje je - zasto i dokle i ima li vise smisla stalno objasnjavati svoje stavove i stalno naletati na jebeni zid matorih ili izdrkanih ili sujetnih ljudi kojima treba da se objasnjava sta kako i zasto i to je taj problem.
Mislim, moguce je bez puno napora imati stavove o zivotu koji se razlikuju od okruzenja, sa tim da je taj napor obrnuto srazmeran kolicini mozga - sto vise sivih celija, lakse je ici u kontra smeru od okoline. I pritom, sto je najbolje, bez ugrozavanja, bez remecenja njihovog mira. Struja se ne menja zato sto par riba pliva uzvodno. Struju boli uvo za to. MEDjUTIM, uvek se nadje neko, u ljudskim strujama, cije je misljenje bitno. I objasnjavaj.
Mislim da, ukratko, treba ziveti svoj zivot prema svojoj savesti. Dekriminalizacija. "PUSTIMEDAZIVIMSVOJZIVOT"cija.

Izoštriti se za 6 minuta

Dakle sada mi već ostaje 5 minuta da sastavim tekst o izoštravanju. Neću još objasniti šta pod tim podrazumevam. Čist um, tek potpuno oslobođen od primesa postaje oruđe. Te primese su patnja, neželjene misli, neželjene emocije. Zapravo, neželjeno po svom suštastvu je nešto suprotno volji. Ali da li je volja kontrola, ne zato što kontrola podrazumeva slamanje otpora i držanje istog vezanog. Put ka volji nije vezivanje, put ka ostvarenju volje je put slabih i kukavica, primese se odstranjuju odustajanjem, ne zauzdavanjem. Ne bi li svakom bilo lakše da kada dođe patnja, jednostavno ne misli na nju. Iz nekog razloga, svakoga ona čvrsto drži vezanog. Prestanak patnje nije borba sa patnjom, već puko odustajanje od nje, a do odustajanja se dolazi, kako reče Buda, ispravnim mišljenjem, a ne snagom. Eto još jedne suštine meditacije. Ono što izaziva otpor ne vodi prestanku patnje. A kada se otpor otkloni dolazi do izoštravanja volje i izoštravanja cilja, i sve to na milimikronskom početku početka dešavnja dozvoljava, ako ništa više, bar da se napiše unapred najavljeni tekst za 6 minuta i smisaono se dovrši.

Dobro jutro Beograde

Jedna od prednosti život i rada tamo gde živim i radim je svakako NEBO! Izlasci sunca, zalasci sunca, oblaci, zagađenje, sve to ukombinovano sa noćnim radom doprinose koliko bolestima disajnih puteva toliko i umetničkom zanosu. Tako da, dok je veći deo Bga verovatno mirno spavao, ja sam otpremao putnike za Sarajevo, između pola pet i pet ujutru, i bio svedok usnulog Beograda. Nadam se da ću jednog dana pri ruci imati valjan aparat da slikam kako to izgleda pre svitanja, a izgleda stvarno dobro; do tada, ako vas zanima kako je svitalo nad Bgom 4. juna 2009. godine, evo par sličica.