Bljmf

E sad, evo jedne perverzije na kub. Sad je 3:08. Slusam TV Metropolis. I vec nekih vise od osam minuta neki zenski glas nabraja dostignuca megatrend univerziteta. Ali ne u fazonu akreditacije, vec sve nagrade koje su dobijali rektor, profesori, cistaci, domari, slucajni prolaznici, svaki jebeni beznacajni dogadjaj, svaki dokument saradnje, svaka pohvala i tapsanje po ramenu, citav jebeni istorijat, evo sad ide ko je sve od poznatih i priznatih ljudi iz ko zna sve kojih drzava, vlada, grana nauke odnosno menadzmenta, sfera, interesovanja, preferencija koriscenja leve ili desne ruke prilikom masturbiranja i tako to... drzao predavanja na megatrendu u prethodnoj skolskoj godini. Jebote. Ima li tu ista normalno? Aj ko ima muda da odgleda/odslusa sve to sa Marijanom... ajde da vas vidim... ja nemam muda, cini mi se.

Trčanje ka Budi, na kraju koga se ispostavlja da Buda trči pored nas

Šta znači da je život kratak. To je rečenica koju je svaka šuša u stanju da kaže, a tako malo ljudi može da je razume na vreme. Vaše umiranje se neće desiti nekad, negde i nekom drugom, već ovde i sada, upravo vama. Isto tako realno kao što je realan u ovom trenutku monitor na kome ovo čitate, u jedinom prostoru koji postoji, vašoj glavi i jedinom vremenu koje postoji - sadašnjem trenutku.
Pesimistično a?
Da bi bio izuzetno glup zaključak. Opet da je to pesimistično bio bi zaključak onih ljudi koji gledaju život sa vedrije strane, a da li je "vedrija strana" ta koja kaže da je jedini mogući kraj postojanja i jedina moguća sudbina svakog živog bića pesimistična. Uviđate li paradoks. Smrt je najprirodnija stvar koja može da se dogodi čoveku.

Isto tako kao što postoje ti lažni optimisti, postoje i oni koji su lažno skromni.
Ta druga vrsta ljudi je mnogo raširenija, i kao ni prva nije svesna svojih paradoksalnih stavova. To su ljudi koji govore o besmislenosti jednog jedinog ljudskog života. Eventualno mogu pridodati neku utešnu nagradu (čovek živi kroz dela, decu, i sl).
Opet proživljavanje jednog genuinog života, ne čini li čoveka izuzetnim?
Neću se ovde upuštati u teze o reinkarnaciji, nije mi cilj. Želim samo da ukažem na neke socijalno prihvaćene stavove na koje se društvo pali samo zato što ih nekritički prihvata, na gordost, koja se ne da nazreti jedino iz neznanja, koje je po učenju dhamme izvor svake patnje. Dada, ne želja (koja je takođe jako bitna), neznanje je uzročnik svega pa i neadekvatne želje. Prva od 4 plemenite istine.

Da se vratimo na sadašnji trenutak, možete li da ga osetite?
Pogledajte u slovo "beta", napisano ispod i recite sebi: "Ovde i sada gledam u slovo beta!"

ß

Teško ga je uhvatiti, zar ne?
Taman ste ga uhvatili i rekli da ste ovde i sada i eto to je već postala prošlost dok čitate ovaj red.
Šta sada radite? Čitate? Ne budite toliko tupavi, šta radite baš sad, ne pre 2 milisekunde, ne pre 2 nanosekunde, nego SADA!
Niste baš sigurni?

U svakom slučaju sigurni ste da li ste radili u prošlosti, ali ne i u sadašnjosti, ili da budem precizniji, jedinoj realnosti koja postoji.
Znate li zapravo da je realnost jako uska stvar, mikronski mala i uska, a opet jedino što postoji za vas. Ne zavaravajte se da postoji prošlost, to potcenjuje inteligenciju ćitalaca ovih redova.

Šta možete uraditi u toj milimetarskoj realnosti?
Zapravo mnogo toga, ceo svoj život oblikujete kroz nju, a da ste pritom svesni uglavnom prošlosti, i nikad nje same. Može li se oblikovati sadašnjost?
Da, ali to ljudi ne rade, najčešće iz straha da ne izgube ono što nemaju - prošlost. To je još jedan sličan primer lažnog osećaja bogatstva koji takođe ima veze sa ona gore dva, a koji takođe uzrokuje neznanje i čiji je rezultat patnja.

Moramo li patiti u svakom svom mikrotrenutku, da li u svakom mikrotrenutku moramo osećati prošlost, ili je ipak možemo ostaviti po strani, bez bojazni da će nam pobeći da ćemo izgubiti sebe i toj nanosekundi bez pršlosti, bez budućnosti, u nanosekundi realnosti. D li smo prošlost uopšte mi?

Opažanje tog čistog trenutka i jedine realnosti koja postoji je cilj meditacije. Tehnika nije bitna, možete da dubite na glavi, čistite septičku jamu ili kucate tekst na blogu, sve dok ste svesni sebe svakog trenutka postojanja, dok ste svesni da zaista to radite, i da imate osećaje (i osećanja) ovde i sada zbog nečega (što najčešće i nije) ovde i sada, ne razlikujete se od samog Bude. Tu je cela veština meditacije, ne postoji ništa iznad toga.

Pa razmislite koliko će te se odvojiti od realnog sveta, ako nekad odlučite da budete u realnosti.
I koliko života će te protraćiti, ako slučajno odlučite i da malo živite.
(ovo su takođe dva sažeta paradoksa, koja su posledica neznanja profanih, iako sada zvuče smešno razmislite koliko ljudi živi prema njima, i ne zavaravajte se da i pored svog poznavanja budizma možete da tako lako prestanete da se ponašate tako:)

Eto mali dar dhamme od putujane Northwinda.

A sad, jedna tehno obrada mantre Ničiren sekte mahajana budizma, za koju kažu da učestalim ponavljanjem vodi direktno u sreću i nirvanu(mantra, ne obrada), ona glasi "Nam mjoho renge kjo", značenje nije toliko bitno, pa ako se nekad ne osetite najbolje u sadašnjem trenutku izvolte pa matrajte na način koji želite, budizam ne zna za pravila i kodekse, sve što vodi cilju, poželjno je.