Za sve one koji ne znaju, relativno skoro zapoceo sam sa pisanjem neke vrste dnevnika, nadovezujuci se na svoje letopise iz Holandije. Na neki nacin cilj mi je bio da opisem prethodnu godinu, kako je sada vidim, ali i uopste ljude i dogadjaje oko mene. Tako sam u jednom trenutku dosao do pokusaja za definisanjem slobode uma, pa evo ovom prilikom vam iznosim taj isecak, budite slobodni da komentarisete :
Smatram da otvorenost uma ne znaci prihvatiti sve sto ti se ponudi...
...otvorenost uma je mogucnost projekcije sebe na entitet iz spoljasnjeg sveta, bez obzira na empiriju. Da li ce neko nesto prihvatiti zavisi iskljucivo od njegove dobre volje da ulozi sebe na ono sto prihvata. ( ono sto trenutno pokusavam jeste da opravdam otvorenost uma, mislim da nisam dovoljno sistematican...al ajde).
Ajd` da podjemo od suprotnosti : oni koji ne zele da se otvaraju novim entitetima.
Kako se meni cini takvi ljudi, ostvarice vezu sa necim iskljucivo preko empirije i pokusavace da zadrze tu vezu ponavljanjem te empirije, ukoliko se u izvesnom trenutku ona pokaze kao losa, bice odbacena i potrazice nesto novo. Naizgled konzervativni postace najgori kamaleoni u svojim promenama. Ono sto jeste zaista konzervativno kod takvih ljudi je nesposobnost ili licno nemanje volje za ulaganjem sebe, onim sto bi neki ljudi nazvali i negacijom sebe. Kada na sve ovo jos dodamo i moderne mitove propagirane u mas medijima, dobijamo jednu plejadu uniformisanosti.
Ono sto nosimo u svom iskustvu vec se odigralo i prema tome vec imamo izgradjen stav, stoga prihvatiti ili odbaciti nesto o cemu vec imamo stav ne znaci nista, samo puku rekapitulaciju koja ne nosi nikakav progres. ( mislim da sam zadovoljan, jos samo da nadjem nekog ko se razume u logiku da mi da sud o gore iznesenim stavovima )
Osvrnuo bih se jos na ovaj pojam empirije preko jednog cini mi se ok primera : dodjes kuci i ne znas sta ces sa sobom, na polici ti pogled zakaci neku knjigu, uzmes i je pocnes sa citanjem. Pretpostavimo da u svom iskustvu vec imas takvu radnju (tj. ranije si isto citao knjige), medjutim bas o toj konkretnoj knjizi nemas nikakvu predstavu, ali si je ipak uzeo. Zasto je to dobro? Moje najbolje opravdanje otvorenosti uma, koje mi trenutno pada napamet, bilo bi da za pocetak smatram da spoljni svet postoji (iako bi mnogi voleli da to zaista nije tako, oko nas se desava citav vrtlog stvari), a otvorenoscu za ideje i iskustva cini mi se najbolje spoznajemo tu spoljasnjost dovodeci je u vezu sa unutrasnjim.
Procesuirajuci sve to negde dole u dubini, kockice se polako slazu dajuci mesto nama samima u svemu tome.
5 коментара:
svi smo mi sada jedno, i brčkamo se u sili!
šalu na stranu, imaš tu i onu potrebu za definisanjem samog sebe kroz stvari koje voliš i ne voliš, i tu ti neka početna otvorenost uma pomaže da skapiraš sebe. Primer, Pera je heteroseksualac, međutim Pera se jedno veče napio (a um je tada izuzetno otvoren jer se smanjuju inhibicije) a ujutru se probudio u krevetu sa nekim likom. Pera se ne seća da li ga je kresnuo, ali je siguran da se probudio sa osmehom na licu i crvenim dupetom. Pera postaje alkoholičar i homoseksualac.
jbg
nije bitno da li ces postati ovo ili ono, ili da li ces se menjati, bitno je ostvariti vezu sa spoljasnjoscu, to je neki moj rezon...ono sto delamo u zivotu nemora da bude toliko direktno prouzrokovano stepenom otvorenosti naseg uma, tako da nemoj da banalizujes. Ono sto radimo u realnosti i kako se ponasamo zavisi od tone stvari...recimo Svarceneger ti je do jaja kul u Terminatoru, ali neces zbog toga da ides unaokolo go sa sacmarom i ubijas bajkere!
Pohvale, pohvale, bilo je krajnje vreme da i ti malo kontribjutuješ :)
pa dobro, ajde, jeste banalan primer, ali pazi, ta ti je interakcija takva, oblikuje nas, makar u nekoj meri. koliko je trebalo biti otvoren za džidžu, pa onda koliki je razvojni put od besmislenog i besomučnog džidženja do početka psihonautike, sa sve krajnjim dometima u stavu prema ljudskoj odgovornosti prema sebi samima i drugima... tu ti se lepo i izdeferencira, ostaju ti jedni koji će u tome naći obrazac koji će ponavljati sve dok ih ne izneveri (to su ti oni koji prekidaju posle jednog lošeg tripa... a što su onda koji kurac i varili?); i sa druge strane oni koji će ta iskustva iskoristiti kao temelj za nešto drugo, nešto što je čak i ok nalepiti sebi na čelo kao etiketu: razlika između glupog džankija i psihonauta koji kroz to postaje humanista, ili guru. razlika između klinca koji u školu donosi opravdanje u kojem piše da nije mogao da prisustvuje nastavi zbog upotrebe marihuane i raste koji se navari i diskutuje bibliju. i zato ti je ta veza sa svetom i bitna da bi se razvijao, i zato je "otvorenost uma" kul, jer za razliku od "otvorenosti za nova iskustva" podrazumeva i refleksiju na ta iskustva, usvajanje i prisvajanje spoljašnjosti. ma čista sila, lepo sam ja reko, nije fora samo da skapiraš svoje mesto u koordinatnom sistemu haosa nego da skapiraš haos u sebi i sebe in da haus! crazy nigga pimp is in tha house!
e inače, sinoć sam par sati baš intenzivno koristio mozak, matematika, logika, neki mnogo dobri testovi inteligencije, tako to, i stvarno je dobar trip, onako u 4 ujutru, mnogo dobar osećaj!!!
your brain is your garden.
stvarno ne bih znao reci od cega zavisi stepen necije otvorenosti, ali sam siguran da ne mozete uticati na nekog da naknadno postane otvoreniji (ili zatvoreniji). Bilo kako bilo, osetio sam jaku potrebu da pisem o ovome, u sustini pre svega kako bih objasnio sebe, nacin na koji funkcionisem, i neki put koji pratim, ne sumnjam da bi neko mozda mogao da ospori moju tezu, ali ako nista drugo makar je zanimljivo i cini zivot sarenolikim. To cak i nije nesto cega se svesno drzim, vec se desava vrlo spontano. A sve neverne tome koje se drze svoje zlatne konzerve, mogu samo da mi nasapunjaju prozore! :P
Постави коментар