Zazen #1

Budizam.
Meditacija.
Praksa.
Naporan rad.

Svi ovi pojmovi mogu se shvatiti iz mnoštva perspektiva, jedno je istočnjačko promišljanje o njima, ali šta oni obično znače prosečnom zapadnjaku otvorenog uma, tehniku za opuštanje, koje će proizvesti bolju efikasnost, koja će proizvesti materijalnu sigurnost, koja će proizvesti mogućnost za sticanje porodice, ljubavi, samopoštovanja, potomstva itd, dugački su ti zapadnjački nizovi.
Taj mali zapadnjak sve ove svoje motive može podvesti pod jedan pojam - sreća, težnja da bude srećan.
Ipak, taj zapadnjak identifikuje sve ove svoje želje sa srećom, za njega je sreća seks, za njega je sreća novac, za njega je sreća ljubav, prihvaćenost, zdrvlje. Sve je to sreća.
Sreća je isključivo sadržinska.
Iako njega njegovo racionalno razmišljanje vodi do toga da sreću na zove "osećanjem" (šta god to već značilo u njegovoj glavi), ipak nekako, na jednom nižem, emotivnom planu on ne može da shvati da je je sreća posledica (i kao takva zaseban entitet), već se sreća po pravilu identifikuje sa željom, odn sadržinom želje. (npr zapadnjak će pre reći "Ljubav je sreća", umesto "sreća je posledica ljubavi").
Jedan od epiteta budinog učenja i epiteta same Dhame je da je to "učenje o uzroku i posledici".
Njačešći primer za to je široko poznat primer poznatiji kao "Život je patnja".
Za neupućene razložiću ovaj stav od koga zapadnjake najčešće prožmu žmarci kad ga čuju.

Do njegase došlo koroz par prostih premisa:
1) Život je materijalan
2) Sva materija je prolazna (iluzija)
3) Želja za prolaznim stvarima izaziva patnju

Dakle ako smo vezani za meterijalni svet, ako prijanjamo bespoštedno za sve što se nudi od života, patićemo.
Alternativa ovome nije ne živeti (što je prva asocijacija zapadnog čoveka, naviklog da grčevito čuva svoje kapljice egzistencije).
Narodi sa istoka alternativu mogu da vide u čistom psihičkom (koje, da se razumemo nije postojalo kod nas do 16-og veka u svom punom značenju), a to je - ne biti vezan, odn ne prijanjati.

Ovde se ne radi o potpunoj otkačenosti od svega. Budizam je praktična škola utemeljena pre svega u empiriji.
Stoga pre nego što se odlučimo da raskrstimo odjednom sa svetom (i verovatno završimo u nekoj duševnoj bolnici), možemo celu stvar malo da kvantifikujemo i postavimo je ovako:

Ako patimo, a tu patnju ne možemo drugačije da iskorenimo, možda bi bilo dobro pokušati da sasečemo koren te patnje - želju.
Ovo ne znači da će uvek uspeti, niti znači da treba i za najmanju patnju seći želju za životom.
Nirvana (potpuna odvraćenost) nije suđena ni namenjena svakome, ona će prirodno doći, kaže Gautama, kad za nju dođe vreme. No to ne znači da razmevanjem Dhame (zakona) ne možemo da poboljšamo sebe u našem svakodnevnom životu.
Uviđanjem uzroka patnje, možemo uvideti i uzrok sreće.
No budući da je sreća iz svega onoga nabrojanog na početku ovog spisa za nas zapadnjake uglavnom stanje bez patnje (bar nismo skloni da je tražimo i da je tako nazivamo ako nas nešto već ne muči), anihilacija uzroka patnje će nam biti sasvim dovoljna.

Pozdrav od putthujane Northwinda

(a sad pogledajte ovog monaščića i kako može neko da nema srca da odmah ne zavoli Zen:)