Visoko, još više, do Čomolungme

Esencija sveta visoko na nebu.
Po učenjima starih Prosvetljenje ne dolazi van "čistog" uma, ali odakle iskrice prosvetljenje pod ječmenim pivom.
Budino učenje je sklono samopreispitivanju, no i pored toga u njemu se zadržavaju ortodoksizmi. Da li su iskrie samospoznavanja i proširene svesnosti pod spoljnim stimulansima naše sesti samo iluzija. Rekao bih ne, no to ne znači da su stimulansi dovoljni za prosvetljenje. Suštinski oni se ponašaju kao šifre u igricama, otkrivaju neke pogodnosti, ali zato ne prelaze igru automatski i pritom nose rizik da se preskoči neki deo priče i tako igra u našim glavama ne ostane sasvim uobličena. Naravno ovo zavisi od igre do igre. Sa Evropom Univerzalis to nije slučaj.

Kako znamo da težimo prosvetljenju?

Buda nije veliki inteligentni spasitelj.
Setite se kada ste prvi put masturbirali. Pogledajte psa koji prvi put vidi ženku i zna da treba da naskoči na nju. Nikad nije imao to u svom iskustvu, nije mu ni jedna Deva predala plemenitu istinu. Znam da će te pokušati da odbranite konzistenciju svog ega, tako što ćete reći da je u pitanju instinkt, ali većina čitalaca ovog teksta ne zna ni šta instinkt zapravo znači. Pas ima težnju datu od negde, nekad (DNK, može i to je težnja data od nekud negde).
Težnja čoveka za smislom, instink za smislom, instinkt da ne bude anihiliran, instink da samim tim postane besmrtan (iako to ne želi da prizna, pa mu je "strah od anihilacije" nekako politički bolje opravdanje).
Budino učenje se vidi i u psu koji bi da jebe.

Dakle upravo sam spalio bubašvabu kojoj nije bilo suđeno prosvetljenje u ovom životu i već se treznim.

Ovo me podseti na jednu priču:

Braman odlučio da zakolje kozu i žrtvuje je i koza kad je već bila nedoklana poče da se smeje.
Aahahahhaahahha meheheheehh ahahahahah mehehehehe

Braman priupita:

Zašto se smeješ kozo zaklaću te.

Koza odgovori: znaš li bramane da je ovo pretposlednji od mojih života, posle ovog ja ću se roditi kao Probuđeni i pomoći svim ljudima.

Tada kraljica jednog Arijevskog kralja u severnoj Indiji koja nije dugo mogla da zatrudni boraveći u svom vrtu oseti bol u stomaku.
U tom trenutku jedna smokva joj se pokloni da pozdravi dolazak Probuđenog.

Ostatak znate...


Dakle retki momenti "iskri prosvetljenja" koji se mogu dobiti pod spoljnim stimulansima, zapravo ne mogu biti ništa više od smernica, koje nam mogu olakšati put.
Ono u šta sam siguran neposrednim iskustvom je da prosvetljenje postoji kao fenomen, što je dovoljno za početak.

Zašto Mount Everest?

Zato što čoveku, pored svih tvrđenja Artura Klarka, nije suđeno da napusti čovečno.
Čovek nije bog, on ne mora biti još veći da bi dostigao svoj maksimum. Nirvana je ista za sve, ljude, asure i deve.
Neko može ubrati jabuku penjući se na drvo sve više i više, a nekome može pasti ako dovoljno zadrma drvo, ali to je ista jabuka. Nije potrebna visina deva da bi jabuka bila dohvaćena.
Mount everest je najviša tačka zemlje sa koje možemo dohvatiti jabuku, bez potrebe da se odvajamo od nje.

I za kraj jedno Zen uviđanje.

Simbol zena je ruka koja pokazuje Mesec. Estetski artefakt zena su japanski kameni vrtovi (prostor sa gomilom kamenja, koje je tako lepo uređen da je zaista vrt, a ne kamenolom).
Zen budisti će tvrditi da je kamen jedina postojana tvar u materijalnom univerzumu, jedino što ostaje.
Sam mesec je od kamena, sama zemlja je kamen. Svemir je pun kamenja.
Zvezde i planete mogu se razarati ili stvarati, sve se može anihilirati, ali u krajnjem slučaju ostaće ili će postati kamen.
Po taoističkoj alhemiji, kada pomešamo zemlju sa gvožeđem, najverovatnije ćemo dobiti kamen.
Čemu ovo?
Mali koan za razmišljanje.

Laku noć
Putthujana Northwind