Za sve one koji ne znaju, relativno skoro zapoceo sam sa pisanjem neke vrste dnevnika, nadovezujuci se na svoje letopise iz Holandije. Na neki nacin cilj mi je bio da opisem prethodnu godinu, kako je sada vidim, ali i uopste ljude i dogadjaje oko mene. Tako sam u jednom trenutku dosao do pokusaja za definisanjem slobode uma, pa evo ovom prilikom vam iznosim taj isecak, budite slobodni da komentarisete :
Smatram da otvorenost uma ne znaci prihvatiti sve sto ti se ponudi...
...otvorenost uma je mogucnost projekcije sebe na entitet iz spoljasnjeg sveta, bez obzira na empiriju. Da li ce neko nesto prihvatiti zavisi iskljucivo od njegove dobre volje da ulozi sebe na ono sto prihvata. ( ono sto trenutno pokusavam jeste da opravdam otvorenost uma, mislim da nisam dovoljno sistematican...al ajde).
Ajd` da podjemo od suprotnosti : oni koji ne zele da se otvaraju novim entitetima.
Kako se meni cini takvi ljudi, ostvarice vezu sa necim iskljucivo preko empirije i pokusavace da zadrze tu vezu ponavljanjem te empirije, ukoliko se u izvesnom trenutku ona pokaze kao losa, bice odbacena i potrazice nesto novo. Naizgled konzervativni postace najgori kamaleoni u svojim promenama. Ono sto jeste zaista konzervativno kod takvih ljudi je nesposobnost ili licno nemanje volje za ulaganjem sebe, onim sto bi neki ljudi nazvali i negacijom sebe. Kada na sve ovo jos dodamo i moderne mitove propagirane u mas medijima, dobijamo jednu plejadu uniformisanosti.
Ono sto nosimo u svom iskustvu vec se odigralo i prema tome vec imamo izgradjen stav, stoga prihvatiti ili odbaciti nesto o cemu vec imamo stav ne znaci nista, samo puku rekapitulaciju koja ne nosi nikakav progres. ( mislim da sam zadovoljan, jos samo da nadjem nekog ko se razume u logiku da mi da sud o gore iznesenim stavovima )
Osvrnuo bih se jos na ovaj pojam empirije preko jednog cini mi se ok primera : dodjes kuci i ne znas sta ces sa sobom, na polici ti pogled zakaci neku knjigu, uzmes i je pocnes sa citanjem. Pretpostavimo da u svom iskustvu vec imas takvu radnju (tj. ranije si isto citao knjige), medjutim bas o toj konkretnoj knjizi nemas nikakvu predstavu, ali si je ipak uzeo. Zasto je to dobro? Moje najbolje opravdanje otvorenosti uma, koje mi trenutno pada napamet, bilo bi da za pocetak smatram da spoljni svet postoji (iako bi mnogi voleli da to zaista nije tako, oko nas se desava citav vrtlog stvari), a otvorenoscu za ideje i iskustva cini mi se najbolje spoznajemo tu spoljasnjost dovodeci je u vezu sa unutrasnjim.
Procesuirajuci sve to negde dole u dubini, kockice se polako slazu dajuci mesto nama samima u svemu tome.
