Doprinosi

E pa dok ne budem imao vremena da napišem nešto, doprinos rivajvalu neokulturnog antikruga dajem u vidu muzičke numere i slika Berlina.

I jedno i drugo je snimljeno na prastarom micromax fotoaparatu/diktafonu/kameri, kupljenom u prodavnici polovne tehničke robe u Berlin, jednom od onih mesta u kojima ako kineš bivaš zatrpan elektronikom naslaganom do plafona, sve sa bliskoistočnim vlasnikom radnje.


Pa nek nam je sa srećom.

Rizođimento BEJKN! Koitus! Šlus!

Cenjene dame, vreme je da neo kulturalizam pređe u neoneo kulturalizam!
Ja Northwind,
svečano reotvaram ovaj zamrli blog i poručujem vam BEJKN!!!!!!


Kom geniju je palo napamet da ga zatvara uopšte, kad sve normalno radi :P

E vala se vidi....

Sjeban ti je browser...

haha

ne vidi ti se slika, moj poslednji post je bolji

e vala!

pokazao si mu!

Misliš? X)

ja sam ipak napisao poslednji post utatataa!!!

Blan flè

Drugacija Vrsta Plavog

Godine 1970. od 26. do 31. avgusta odrzan je jedan od poslednjih u nizu, festivala muzike koji su krasili ovaj period XX veka. Sa svojim Ginisovim rekordom od oko 600 000 posetilaca, festival na Ostvru Vajt ostao je upamcen i kao dogadjaj koji je najavio mnoge nadolazece promene kako u omladinskim pokretima, tako i u svetu muzike. Ako je Altamont oznacio kraj hipi ere u Americi, Ostvro Vajt je to bio u Evropi, sa brojnim neredima, problemima u organizaciji, sto je, cini se bilo i neminovno omasovljavanjem psihodelicnog pokreta. Medjutim, ucesnici u samom festivalu predstavljali su najbolji spoj sad vec velikih zvezda ( Jimi Hendrix, The Doors, The Who, Joan Baez...) i njihovih naslednika koji ce u narednim godinama stvoriti nove pravce poput progresive rocka ili engleskog folka (Emerson, Lake & Palmer, Pentacle, Jethro Tull...).

Sve to licilo bi na neku vrstu "gorkog" Woodstocka, u kome izvrsne izvedbe muzicara, zasenjuju ekscesna ponasanja odvaljene publike, medjutim u celom tom istrosenom ludilu desilo se nesto ne predvidjeno, nek je hvaljen Alah. Pravo pitanje je da li su organizatori znali u sta se upustaju kada su ponudili Majls Dejvisu da nastupi na njihovom festivalu pop muzike. Pod uticajem slobodne forme muzike Jimi Hendrixa i Creama, Dejvis je 6 meseci pre festivala izbacio album na kome je jazz prvi put izveden na elektricnim instrumentima. "Bitches Brew" je sigurno jedan od najznacajnijih albuma proslog stoleca, ne samo po komercijalnom uspehu (najprodavaniji jazz album), ne samo kao prekretnica (prvi fusion album), vec pre svega kao muzicka genijalnost svog autora i svih ljudi koji su ucestvovali u njegovom stvaranju. 

U nekom opstem misljenju postoji teza da popularna muzika nemoze, niti ce ikad moci da se meri sa klasikom po opsegu osecanja koje pruza slusaocu i izvodjacu. Jazz tu stoji negde izmedju i nigde : ljudi vezani za pop reci ce vam da je dosadan i da nema nikakvu melodiju, dok ce ga tvrdokorni klasicari odbacivati kao nekakvu crnacku izraslinu. Revolucionarnost Bitches Brew-a bila bi i u tome sto je jazz privukao rok publici ( snaznim rok rifovima, i fank ritomom), dok svojom primarnom agresijom i avangardnim pristupom bi mogao da se poredi sa inovacijama Stravinskog i modernih kompozitora.

Dokumentarac "Different Kind of Blue" izmedju ostalog prikazuje taj neverovatni 30-o minutni nastup na festivalu, Majls Dejvisa i njegovog "Bitches Brew" benda. Ja licno, nazvao bih to iskustvo "muzickom Barakom", ali ukoliko ocekujete divne nepregledne pejzaze pogresno ste me shvatili, jer u pitanju je beskompromisna crnacka muzika. Ukoliko zelite da iskusite promenu svesti muzickim putem, ili vas pak interesuje da vidite kako izgledaju ljudi u pravom transu, ovaj dragulj je prava stvarcica za vas. 

If you listen, I got you!

Hindu Demon

gleda me jedan hindu demon
vidim da me prati pogledom
vidim da mi nesto lose misli
degenerisanog lica i zlih ociju
gleda me jedan hindu demon

Saosećajnost i ekumenizam

Sve to stoji. Budizam i hrišćanstvo u svom izvornom učenju zaista dele veliki broj zajedničkih postavki. Počev od načina posmatranja sveta, preko morala, vrline, pa sve do shvatanja o smislu života i životu posle smrti. Mrzi me sada da objašnjavam, ali u svojoj srži ova dva učenja po ovim pitanjima zaista imaju više dodirnih nego razdvajajućih tačaka, mada je u ljudskoj prirodi da uvek i zbog najmanjeg nesklada zanemari čak i veći deo koji je savršeno skladan.
Doduše ta skladnost ne može se osetiti bez ozbiljnijeg udubljivanja u oba učenja, a samim tim, ne mogu se uočiti ni razlike. Hrišćanin koji kaže "oni ne veruju da mi idemo u raj ili pakao, nego misle da se reinkarniramo", kao i budista koji kaže "oni ne veruju da se reinkarniramo, nego misle da idemo u raj i pakao" obavijeni su istim neznanjem prema oba učenja i jednom, za druge, vrlo neprijatnom tendencijom da svoje pseudoznanje i stavove za koje ni sami ne znaju kako su ih prihvatili pokušavaju da nametnu drugima. I pored ogromnog vrednovanja razumevanja i saosećanja u obe religije, ovi ljudi često izazivaju iritaciju.
Ali, postoje i drugi ljudi, ljudi koji su videli slinosti i zaboravili razlike, čuli da je Buda tamo neki što voli ljude i čuli da je Hristos tamo neki što voli ljude i odmah shvatili da je to zapravo isto. pritom, indoktrinirani etno-tradicionalnim ritualima i sujeverjima, čije značenje nikada nisu ni pokušali da shvate, oni prevode u tom svom idiosinkretizmu elemente jednog na sebi poznato drugo učenje. Ne kažem da je to loše ako pomaže boljem shvatanju, ali ako se odnosi samo na "kozmetički" nivo, nivo stajlinga i sujeverja, najmanje što se može reći za to da je glupo. To je ona sorta koja odgovara vicu o Nišliji koji dođe u Beograd i kaže: "Liiiiiiiii, kol'ka im je Nišava". To je ono što se na engleskom kaže ignorance i karakteristično je za većinu stanovnika naše planete, a ta pojava (ne ti ljudi) se smatra glavnim uzrokom svake patnje (ili greha) u oba učenja.
Stoga pokušah da neđem neki čant na tjubu koji nije indoktrinisan politikom (Free Tibet i ostala proamerička sranja koja su sve samo ne budizam), kad naletih na jedan sa ovom divnom slikom.
I zaista dade mi ideju, postoji stvar koja bi zaista potpuno složila sve prave budiste i hrišćane na svetu, a to je da se iskopa jama duboka dva metra, izmeri se visina i zapremina želudaca autora i postavljača na YouTube priložene slike iz ovog članka; jama se napuni fekalijama taman za zapreminu želudca više od litraže fekalija koja dopire do usta navedenih ljudi. (ne želimo da se udave dakle). Vežu im se ruke, zapuši nos i ubace se u jamu. Posle bi otišli na ispiranje želudca i primili bi antitetanus i antibiotike, jbg saosećajnost ipak jeste najvažnija vrlina. Eto, zasigurno se može reći da bi ova akcija potpuno ujedinila sledbenike oba učenja.

u tem somboru...

Happy = Trippin'

A JAAAAAAA KAO VUUUUUK
BEŽIM OD PASTIIIIIIIIIIIRAAAAAAAAAAAAA ! ! !

Brzina

Dakle, evo jedna petominutna tematika za razmisljanje.
Bas smo juce antikrug i ja razgovarali o Srbiji, stanju u zemlji, buducnosti, i izborima sa kojim se kao stanovnici ove zemlje suocavamo. Ukratko, najinteresantnije zapazanje je svakako bilo da je polozaj omladine u Srbiji u najmanju ruku interesantnan. Zasto? Pa, evo nas, a evo i generacije nasih roditelja. Sad, nasi roditelji su u sustini proveli dobar deo svog zivota u YU eksperimentu, u staklenoj kutiji, dosta izolovani od ostatka sveta (iako su imali slobodu kretanja po istom). Taj svet sad preti da nas zgromi, jer je eksperiment propao, stvarnost tuce maljem po vratima, i nema nikoga ko bi nama, omladini, pokazao kao opstati u uslovima koji nam se namecu. Nasi roditelji jednostavno nisu sposobni da da urade ono sto je sustina roditeljstva. Ja ih i ne krivim, zabole me za to, nisu oni najveci problem. Problem je u omladini i svima onima koji su pokupili nekakve evropske price, koji misle da to primene ovde, koliko god to bilo vestacko i neprijatno ljudima koji su sustinski razliciti od svih tih nametnutih vrednosti Evrope. Tracak nade su ljudi, mladi ljudi, koji nisu vele-srpski nastrojeni kao vecina protivnika evropeizacije, vec mladi ljudi kojima je vise dosta da im se namecu nekakva pravila, da ih standardizuju i trpaju u kalupe, koji preziru Bolonju i ne zele da imaju nista sa njom, koji vide iza licemerja koje se desava i sve sto zele je da stvaraju svoja pravila, i da traze svoj put kroz zivot. I to je kul, to je potencijal koji ima ova zemlja, to je nekakav treci put kojim bi moglo da se krene... Srbija ljudima, ne idejama i standardima; Srbija mladima, ne podgrejanim lesevima; Srbija ljudima koji zele da zive u Srbiji, ne ljudima koji samo gledaju da odu. A ostali nek nas malo puste na miru, mi znamo sta znamo i znamo koliko ne znamo i tu nema mesta licemerju.

Bljmf

E sad, evo jedne perverzije na kub. Sad je 3:08. Slusam TV Metropolis. I vec nekih vise od osam minuta neki zenski glas nabraja dostignuca megatrend univerziteta. Ali ne u fazonu akreditacije, vec sve nagrade koje su dobijali rektor, profesori, cistaci, domari, slucajni prolaznici, svaki jebeni beznacajni dogadjaj, svaki dokument saradnje, svaka pohvala i tapsanje po ramenu, citav jebeni istorijat, evo sad ide ko je sve od poznatih i priznatih ljudi iz ko zna sve kojih drzava, vlada, grana nauke odnosno menadzmenta, sfera, interesovanja, preferencija koriscenja leve ili desne ruke prilikom masturbiranja i tako to... drzao predavanja na megatrendu u prethodnoj skolskoj godini. Jebote. Ima li tu ista normalno? Aj ko ima muda da odgleda/odslusa sve to sa Marijanom... ajde da vas vidim... ja nemam muda, cini mi se.

Trčanje ka Budi, na kraju koga se ispostavlja da Buda trči pored nas

Šta znači da je život kratak. To je rečenica koju je svaka šuša u stanju da kaže, a tako malo ljudi može da je razume na vreme. Vaše umiranje se neće desiti nekad, negde i nekom drugom, već ovde i sada, upravo vama. Isto tako realno kao što je realan u ovom trenutku monitor na kome ovo čitate, u jedinom prostoru koji postoji, vašoj glavi i jedinom vremenu koje postoji - sadašnjem trenutku.
Pesimistično a?
Da bi bio izuzetno glup zaključak. Opet da je to pesimistično bio bi zaključak onih ljudi koji gledaju život sa vedrije strane, a da li je "vedrija strana" ta koja kaže da je jedini mogući kraj postojanja i jedina moguća sudbina svakog živog bića pesimistična. Uviđate li paradoks. Smrt je najprirodnija stvar koja može da se dogodi čoveku.

Isto tako kao što postoje ti lažni optimisti, postoje i oni koji su lažno skromni.
Ta druga vrsta ljudi je mnogo raširenija, i kao ni prva nije svesna svojih paradoksalnih stavova. To su ljudi koji govore o besmislenosti jednog jedinog ljudskog života. Eventualno mogu pridodati neku utešnu nagradu (čovek živi kroz dela, decu, i sl).
Opet proživljavanje jednog genuinog života, ne čini li čoveka izuzetnim?
Neću se ovde upuštati u teze o reinkarnaciji, nije mi cilj. Želim samo da ukažem na neke socijalno prihvaćene stavove na koje se društvo pali samo zato što ih nekritički prihvata, na gordost, koja se ne da nazreti jedino iz neznanja, koje je po učenju dhamme izvor svake patnje. Dada, ne želja (koja je takođe jako bitna), neznanje je uzročnik svega pa i neadekvatne želje. Prva od 4 plemenite istine.

Da se vratimo na sadašnji trenutak, možete li da ga osetite?
Pogledajte u slovo "beta", napisano ispod i recite sebi: "Ovde i sada gledam u slovo beta!"

ß

Teško ga je uhvatiti, zar ne?
Taman ste ga uhvatili i rekli da ste ovde i sada i eto to je već postala prošlost dok čitate ovaj red.
Šta sada radite? Čitate? Ne budite toliko tupavi, šta radite baš sad, ne pre 2 milisekunde, ne pre 2 nanosekunde, nego SADA!
Niste baš sigurni?

U svakom slučaju sigurni ste da li ste radili u prošlosti, ali ne i u sadašnjosti, ili da budem precizniji, jedinoj realnosti koja postoji.
Znate li zapravo da je realnost jako uska stvar, mikronski mala i uska, a opet jedino što postoji za vas. Ne zavaravajte se da postoji prošlost, to potcenjuje inteligenciju ćitalaca ovih redova.

Šta možete uraditi u toj milimetarskoj realnosti?
Zapravo mnogo toga, ceo svoj život oblikujete kroz nju, a da ste pritom svesni uglavnom prošlosti, i nikad nje same. Može li se oblikovati sadašnjost?
Da, ali to ljudi ne rade, najčešće iz straha da ne izgube ono što nemaju - prošlost. To je još jedan sličan primer lažnog osećaja bogatstva koji takođe ima veze sa ona gore dva, a koji takođe uzrokuje neznanje i čiji je rezultat patnja.

Moramo li patiti u svakom svom mikrotrenutku, da li u svakom mikrotrenutku moramo osećati prošlost, ili je ipak možemo ostaviti po strani, bez bojazni da će nam pobeći da ćemo izgubiti sebe i toj nanosekundi bez pršlosti, bez budućnosti, u nanosekundi realnosti. D li smo prošlost uopšte mi?

Opažanje tog čistog trenutka i jedine realnosti koja postoji je cilj meditacije. Tehnika nije bitna, možete da dubite na glavi, čistite septičku jamu ili kucate tekst na blogu, sve dok ste svesni sebe svakog trenutka postojanja, dok ste svesni da zaista to radite, i da imate osećaje (i osećanja) ovde i sada zbog nečega (što najčešće i nije) ovde i sada, ne razlikujete se od samog Bude. Tu je cela veština meditacije, ne postoji ništa iznad toga.

Pa razmislite koliko će te se odvojiti od realnog sveta, ako nekad odlučite da budete u realnosti.
I koliko života će te protraćiti, ako slučajno odlučite i da malo živite.
(ovo su takođe dva sažeta paradoksa, koja su posledica neznanja profanih, iako sada zvuče smešno razmislite koliko ljudi živi prema njima, i ne zavaravajte se da i pored svog poznavanja budizma možete da tako lako prestanete da se ponašate tako:)

Eto mali dar dhamme od putujane Northwinda.

A sad, jedna tehno obrada mantre Ničiren sekte mahajana budizma, za koju kažu da učestalim ponavljanjem vodi direktno u sreću i nirvanu(mantra, ne obrada), ona glasi "Nam mjoho renge kjo", značenje nije toliko bitno, pa ako se nekad ne osetite najbolje u sadašnjem trenutku izvolte pa matrajte na način koji želite, budizam ne zna za pravila i kodekse, sve što vodi cilju, poželjno je.

Spev o praznini

Dakle, Lotus Sutra. Mahajana budistički spev o praznini, zajednički svim mahajanskim školama (između ostalih Ničiren i Zen, odn Chan), u ovom izdanju na japanskom.

Pa ako nekog interesuje ili želi da se podseti zvuka praznine, izvolte:

Formulacija keca na damu rečima

Ah druže nutt, već desetak dana mi pada na pamet da objavim ovo, ali nikako da nađem vremena i referentni kontekst, kad eto pitanja tvoga koje se apsolutno uklapa u dotični dokument. Pravi sinhronicitet. Jedan divan intervju već daleko ishvaljenog Ađan Brama dok bejaše u gostima jednom zen hramu u Nemačkoj i jedna mudra istina zadobijena od Ađan Čaa prilikom njihovog poslednjeg susreta. Ne obraćajte pažnju na traljave specijalne efekte monaha koji još nisu dodirnuli nirvanu, pa su da razbiju dosadu čeprkali po Adobe Premieru i snimali intervjue. Moje obrazloženje toga u mom koherentnom sistemu napisaću drugom prilikom, da ne bih kontaminirao tuđa eventulana tumačenja, koja ne mogu biti ništa manje ili više istinita od mog. To je individualna stvar. Eto, jedan od mogućih odgovora se spremaše i pre postavljenog pitanja.

Dakle, u noćnim naletima svega i svačega što noću naleće, palo mi je na pamet da bi možda trebalo da malo bolje definišemo zašto je antikrug, i kako je to neokulturan. Recimo par odrednica, teorijske prirode, malo odstupanje od fotografije i tako toga i neka malo ozbiljnija priča. Drug Severac je standardno dobar u svojim budističkim izlaganjima... ali fali tu neka koherentnost, neki cilj, neka potpora, nešto... i tako, pade mi na pamet da bi valjalo napraviti i opštu teoremu o svemu, koja bi se bavila svime, primenjivala na sve, i bila sama sebi dovoljna. Hajde da... formulišemo Boga rečima!

Prava i Pravda ili Zasto je demokratija sranje

A na tv-u omatoreli Bili Idol peva i rastura, bola ga uvo, radi svoju stvar. U tome je i fora, raditi svoju stvar. Bez pardona.
Pitanje je - zasto i dokle i ima li vise smisla stalno objasnjavati svoje stavove i stalno naletati na jebeni zid matorih ili izdrkanih ili sujetnih ljudi kojima treba da se objasnjava sta kako i zasto i to je taj problem.
Mislim, moguce je bez puno napora imati stavove o zivotu koji se razlikuju od okruzenja, sa tim da je taj napor obrnuto srazmeran kolicini mozga - sto vise sivih celija, lakse je ici u kontra smeru od okoline. I pritom, sto je najbolje, bez ugrozavanja, bez remecenja njihovog mira. Struja se ne menja zato sto par riba pliva uzvodno. Struju boli uvo za to. MEDjUTIM, uvek se nadje neko, u ljudskim strujama, cije je misljenje bitno. I objasnjavaj.
Mislim da, ukratko, treba ziveti svoj zivot prema svojoj savesti. Dekriminalizacija. "PUSTIMEDAZIVIMSVOJZIVOT"cija.