"Kada je umro veliki Ađan Ča (najveći i najpoznatiji tajlandski budistički učitelj i monah iz 20-og veka, čovek svetac likom i delom), njegov najstariji i najbolji učenik Ađan Liu bio je zadužen da organizuje pogreb.
Skoro sav novac koji je manastir imao dat je da se na prelepom platou izgradi ogromna pagoda u kojoj će biti obavljena kremacija i koja će biti memorijalni spomenik velikom Ađan Čau.
Na ceremoniju su došle starešne iz preko 300 manastira, ambasadori drugih zemalja, visoki državni zvaničnici i sam kralj Tajlanda.
Ceremonijal je počeo, zapaljena je vatra, a telo Ađan Čaa je stavljeno u kutiju za kremaciju u pagodi.
U jednom trenutku kutija, koja nije imala dobru ventilaciju, je eksplodirala. Krenuli su plamenovi, pagoda se zapalila, počeo je da se ruši krov, svi su unezvereno počeli da beže, a telo velikog Ađan Čaa, verovatno najvećeg monaha u poslednjih nekoliko stotina godina, čoveka koji je učio i zadužio generacije, poznatog po svojoj mudrosti i dobroti izletelo je od eksplozije kao đule iz topa.
Čovek kome je Ča ostavio u amanet da se pobrine za njegovu kremaciju, najmudriji među učenicima - Ađan Liu tada je opravdao ukazano poverenje.
U celom karambolu postupio je onako kako bi verovatno postupio i sam Ađan Ča, potpuno u duhu učenja:
Pogledao je taj karambol, okrenuo se i otišao da spava."
Izlaganje Tan Ađan Brama na temu "Does life really sucks?", prekucao, preveo i priredio Northwind
